Izvor: bbc.com/serbian, autor: Katarina Stevanović, 6. decembar 2018 – Nekoliko delimično remontovanih vagona u bojama srpske zastave i još toliko spremnih za farbanje u istom stilu, zaustavljene mašine, prazna fabrička hala i čuvar – to je slika koja dočekuje posetioce u Fabrici šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci.
Mašine u ovim halama nedavno su zaustavljene, radnici dobili otkaze, a u fabrici je proglašen stečaj.
Stečajni upravnik nada se da će novu godinu fabrika dočekati u drugačijem izdanju – da će novi vlasnik proći kroz vrata ove firme 21. decembra.
Za tada je zakazana prodaja Šinskih vozila, fabrike koja je nekada bila deo giganta koji je samo u Smederevskoj Palanci zapošljavao 7.500 ljudi.
Od nekadašnjeg privrednog džina, u čijem je sastavu u ovom gradiću bilo više od deset firmi, danas rade tri – Goša Montaža, Goša Bezbednost i Fabrika opreme i mašina.
Ostale su u likvidaciji ili stečaju.
Osim u Palanci, Goša je imala fabrike i preduzeća širom nekadašnje Jugoslavije, u kojima je zapošljavala još oko pet hiljada radnika.
Najznačajniji poduhvati
- Čelične konstrukcije Brankovog mosta, pokretnog mosta na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, Pančevačkog mosta, Gazele, mostova duž pruge Beograd-Bar, mostova za Indiju i Burmu
- Robna kuća u Bengaziju
- HE Đerdap, Bajina Bašta, Potpeć
- Delovi za hidroelektrane u Peruu, Cenralnoafričkoj Republici, Tunisu
Treća sreća?
Remont šinskih vozila je i prva delatnost u fabrici otvorenoj još davne 1923. godine, nazvanoj Jasenica.
Fabrika šinskih vozila, koja zbog toga može da se smatra i najstarijim Gošinim preduzećem, prvi put se u rukama privatnog vlasnika našla 2007. godine, kada ju je kupila slovačka firma ŽOS Trnava.
Nakon deset godina, u aprilu 2017. prodala ju je Lisnart Holding Limitedu sa sedištem na Kipru – ali je i ova privatizacija propala.
Usledio je štrajk zaposlenih zbog neisplaćenih zarada, samoubistvo jednog radnika, najave političara da će radnici dobiti pomoć, da će Goša biti spasena.
Ali je sve kulminiralo proglašenjem stečaja i podelom otkaza radnicima. Njih 324 je ostalo bez posla.
U hale, koje su potpuno opremljene i spremne za remont i proizvodnju novih vagona, železničkih sredstava i drugih šinskih vozila, uselili su se nakon toga zakupci.
Pre nekoliko dana su i oni, zbog neizmirenih obaveza, napustili prostorije.
Stečajni upravnik ove fabrike Aca Mitić za BBC na srpskom kaže da se nada da će firma uskoro naći novog vlasnika.
„Ovde postoje svi uslovi za proizvodnju i budući vlasnik će, istog trenutka kada uđe u halu, moći da otpočne proizvodnju.
Prostorije su opremljene, oprema je tehnički i tehnološki ispravna, a ono što je najbitnije – postoji stručna radna snaga.
Imamo inženjere, zavarivače, metalostrugare, bravare – imamo sve što je potrebno za proizvodnju“, priča Mitić.
Površina proizvodne hale u Fabrici šinskih vozila je oko 40 hiljada kvadrata i u njoj je moguće godišnje proizvesti oko 120 putničkih i oko 500 teretnih vagona.
„Ta proizvodnja je ostvarivana osamdesetih godina prošlog veka, kada je Goša bila moćna i samo u Šinskim vozilima zapošljavala oko 1.500 radnika i radila za tržište Irana, Iraka, Rusije, za područje čitave Jugoslavije i kada su cvetale ruže.
Onda su došle devedeste, ratovi, sankcije, raspad države, pa demokratske promene, privatizacija, ekonomska kriza, nedostatak tržišta, kašnjenje sa isplatama, nesolventnost“, priča Mitić.
Proizvodnja putničkih vagona u Goši je stala 2002. godine. Pod novim vlasnikom, od 2007. proizvođeni su teretni vagoni.
Stečajni upravnik se nada da će Šinska vozila u prvom pokušaju naći novog vlasnika, koji će se baviti istom delatnošću.
Ukoliko firmu kupi neko iz druge poslovne oblasti, boji se da će sve propasti.
Takvu sudbinu doživela je većina Gošinih firmi u Smederevskoj Palanci.
Milan Vujčić je u Fabrici šinskih vozila radio 29 godina i kaže da nije verovao da će firma doživeti ovakvu sudbinu.
Od Gošinih plata se nekada dobro živelo, priseća se danas.
„Kada sedam hiljada radnika primi platu, čitav grad to oseti i živi od toga. Onda su došle devedesete“, priča za BBC na srpskom Vujčić.
On je svedok „mračnih“ dešavanja u Goši.
Priča da su prve dve godine posle privatizacije bile dobre, a da su onda ponovo krenuli problemi.
„Najveći krivac što je Goša propala je država Srbija. Ja sam to pričao i uvek ću pričati.
Država je dozvolila prethodnom vlasniku da pet godina ne plaća porez i da tri godine ne plaća radnike. Mi smo slali prijave, ali je neko u Beogradu očigledno na to stavljao šaku“, priča Vujčić.
Stanovnici Palanke, prema njegovim rečima, i dalje nisu svesni šta se gubitkom Goše sve izgubilo.
Osim u Palanci, jedna od Gošinih firmi koja je „opstala“ u rukama privatnog vlasnika je Fabrika za proizvodnju specijalne opreme iz Simićeva.
Nedavno je privatizovan i Institut Goša u Beogradu, koji je kupio Milenijum tim.
Život Goše – život Palanke
Smederevska Palanka je opština u centralnoj Srbiji, koja trenutno ima oko 47.000 stanovnika i oko 9.500 zaposlenih.
Goša, odnosno ono što je od nje opstalo, i dalje je sa oko hiljadu radnika najveći poslodavac u ovoj opštini.
Jedan od nekadašnjih Gošinih radnika je i Radovan Adžić.
Kroz kapiju fabrike prolazio je 23 godine. Poslednji put – kada je firma u kojoj je radio proglasila stečaj.
Grad u kome živi danas izgleda pomalo depresivno.
„Palanka deli sudbinu svih mesta koja su imali velike gigante. Giganti su propali, a nisu otvorene druge firme koje bi zaposlile radnike.
Neshvatljivo je da su šinska vozila skoro sto godina proizvodila vagone, a da ih mi danas uvozimo“, priča Adžić za BBC na srpskom.
Za grad bi značilo da u Gošu dođu novi vlasnici, smatra on.
„Da zaposle i sto radnika, to bi značilo da je sto porodica obezbeđeno. Ako nema ni tih sto plata, ni narod nema od čega da živi“, dodaje Adžić.
U okviru fabrike postoji i škola za obuku budućih radnika – ili je bar nekada tako bilo.
Mladi koji danas završe Mašinsko-elektrotehničku školu Goša, ovde teško pronalaze posao.
Ivan Stevanović ima 27 godina i pre deset je završio ovu srednju školu.
U struci nikada nije radio i kaže da mladi u ovom gradu posao nalaze po kladionicama, kafićima, buticima, kineskim radnjama, u trgovini.
„Ja nisam živeo u vreme najvećeg uspeha Goše. Slušao sam razne priče i kažu da je bilo mnogo bolje nego sada.
Svakako bi bilo bolje da Goša radi, da ljudi ovde ostaju, a ne da odlaze kako bi mogli da pronađu posao“, priča Stevanović za BBC na srpskom.
Od Jasenice do Goše
Akcionarsko društvo Jasenica, od kog je počela priča o Goši i industrijalizaciji Smederevske Palanke, nazvano je po imenu reke koja ovuda protiče. Osnovano je 1923. godine, francusko-srpskim kapitalom.
Fabrika je ime Goša dobila 1950. godine, po partizanskom heroju iz ovih krajeva, Dragoslavu Đorđeviću Goši.
Vagoni, autobusi, priključna vozila, elektrooprema, konstrukcije za mostove – samo su neki od proizvoda koji su izlazili iz hala koje danas stoje prazne.
I Tito za bravarskim strugom
Majstori Goše su oduvek važili za vrhunske, a ovde se priča da je među njima bio i Josip Broz Tito.
Pisani tragovi za ovu legendu, nastalu verovatno na osnovu Titove autobiografije i govora koje je držao tokom tri posete Goši, ne postoje.
Ipak, u Palanci se veruje da je baš tu krajem 1926. i 1927. Tito živeo i radio u Jasenici.
Skoro četiri decenije, tačnije od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka, priča da je Tito bio bravar zaposlen u palanačkoj fabrici, važila je za neprikosnovenu istinu.
Goša ove godine proslavlja 95. rođendan. Osnivači Jasenice te 1923. su život fabrike ograničili na 99 godina.
U međuvremenu je taj period promenjen, a pitanje je šta će od nje ostati do tog simboličnog roka.